Unesite frazu za pretragu

MRI dojke: EUSOBI preporuke za informisanje žena

Sažetak

Ovaj članak sumira informacije o MRI dojke koje treba preneti ženama i lekarima opšte prakse. Nakon nabrajanja kontraindikacija, opisani su detalji procedure, istaknuta potreba za adekvatnim zakazivanjem i nepomeranjem pacijentkinje za vreme pregleda. Razmatran je strukturisani izveštaj koji uključuje BI-RADS kategorizaciju i preporuke za dalju obradu nakon MRI dojke. MRI dojke je veoma senzitivni modalitet, koji je značajno unapredio skrining kod žena sa visokim rizikom. Takođe ima ulogu u kliničkoj dijagnostici, rešavanju problema i stejdžingu, gde veoma utiče na odluku o terapiji. Međutim, ovaj metod nije savršen i ponekad se karcinomi dojke mogu prevideti. Iz tog razloga, klinički i nalaz na drugim dijagnostičkim modalitetima (mamografija/ ultrazvuk) se mora uzeti u obzir. Takođe, lezije koje se uoče na MRI mogu biti nedetektovane na drugim imidžing metodama i benigne (lažno-pozitivne). Ovi rizici se moraju razmotriti sa pacijentkinjom pre nego što se zatraži MRI dojke. Obzirom da tumačenje MRI dojke zavisi umnogome od indikacije za pregled, osnovne informacije o najvažnijim indikacijama su navedene u daljem tekstu. Sedamneast beležaka i pet često postavljanih pitanja koja su formulisana za upotrebu u direktnoj komunikaciji su takođe dati. Tekst je revidiran od strane Europa Donna- Evropske koalicije za karcinom dojke da bi se obezbedila razumljivost teksta za žene koje idu na MRI.

    Ključne tačke:
  • informacije o MRI dojke obuhvataju prednosti/ nedostatke i pripremu za snimanje
  • klaustrofobija, implantirana strana tela, alergijska predispozicija i bubrežna fnkcija moraju biti provereni
  • pre menopauze, potrebno je zakazivanje od 7.-14. dana ciklusa
  • tokom pregleda neverovatno je važno da pacijentkinja bude mirna
  • dostupnost ranijih pregleda povećava tačnost MRI pregleda

Ključne reči: dojka, karcinom dojke, magnetno-rezonantni imidžing, pristup informacijama, prava pacijenta.

Uvod

Inicijalni rezultati koji se tiču magnetno-rezonantnog imidžinga (MRI) dojke su publikovani pre više od 30 godina, ali je metoda ušla u kliničku praksu tokom 1990-ih, nakon uvođenja kontrastnih (CE) protokola (1, 2). MRI dojke je danas jedan od glavnih metoda za dijagnostiku oboljenja dojke, uz mamografiju, ultrazvuk i iglenu biopsiju vođenu imidžing metodama. Zasniva se na upotrebi (a) jakog magnetnog polja obezbeđenog magnetom visokog kvaliteta, (b) niskoenergetskih elektromagnetnih talasa (radiofrekventni talasi, slični onima u radiju, televiziji i portabilnim telefonima) koji se predaju i primaju putem specijalnih kalemova (antena) unutar magneta i pozicioniranih blizu dela tela koji se pregleda. MRI može dobro da izdiferencira lezije i abnormalnosti u dojkama. Međutim, da bi se dijagnostikovao ili isključio karcinom, neophodna je intravenska aplikacija gadolinijumskom kontrastnog sredstva (KS) (3, 4). Aplikacija KS nije neophodna za evaluaciju integriteta implanta u dojkama. MRI ne izlaže pacijenta potencijalno štetnom zračenju, ali druge predostrožnosti, kontraindikacije i potencijalni neželjeni efekti (uključujući i one vezane za KS) se moraju uzeti u obzir.

Što se tiče detekcije karcinoma, MRI se pokazao superiornijim (ali ne kao zamena) u odnosu i na mamografiju i na ultrazvuk. Važnan dijagnostički doprinos je opisan u mnogim studijama. Međutim, MRI takođe detektuje i benigne lezije koje bi inače prošle neopažene, i dovodi do nepotrebne dalje obrade. Koštanje se takođe mora uzeti u obzir, obzirom da je MRI skuplja i od mamografije i od ultrazvuka. Glavne indikacije za MRI dojke su pobrojane u Tabeli 1 (5-9).Informisanost žena je potrebna ne samo zbog svesti pacijenata o prednostima i manama MRI dojke, već i da bi se adekvatno pripremile za snimanje. Pacijentkinja mora biti svesna potencijalne koristi i rizika povezanih sa MRI dojke, kao i potencijalnih daljih pregleda koji će uslediti. Štaviše, tehnički kvalitet MRI dojke je zavistan od saradnje pacijentkinje.

    Indikacije za MRI dojke:
  • Skrining žena sa povećanim rizikom od raka dojke
  • Preoperativni stejdžing novootkrivenih karcinoma dojke (ipsilateralno i kontralateralno)
  • Evaluacija efekata neoadjuvantne hemoterapije
  • Evaluacija žena sa implantatima u dojkama
  • Okultni primarni karcinom dojke (potraga za karcinomom dojke u pacijentkinja sa metastazama i negativnim mamografskim i ultrazvučnim nalazima)
  • Suspektni lokalni recidiv
  • Rešavanje problema (ekvivokalni nalaz na mamografiji/ultrazvuku)*

* kada se ne može izvesti iglena biopsija. Predlažu se i noveindikacije, kao što je iscedak iz bradavice (8) i evaluacija lezija sa nejasnim malignim potencijalom (takozvane visoko-rizične ili B3 lezije) koje su uočene na mamografiji ili ultrazvuku, kao i za iglene biopsije po kontrolom MRI (9).

Ovaj članak je drugi u seriji preporuka za informisanje žena koji izdaje Evropsko udruženje za imidžing dojke (EUropean SOciety of Breast Imaging, EUSOBI), dok je prvi fokusiran na mamografiju (10). Predviđen je za žene i lekare opšte prakse kod kojih dolaze žene kojima je zatražen MRI dojke. 17 beležaka i 5 često postavljanih pitanja su formulisani kao odgovori u direktnoj komunikaciji sa ženama. Obzirom je u obzir uzeto više različitih aspekata, pojedinačni autori koji se uglavnom slažu oko ovih preporuka mogu imati različite stavove po određenim pitanjima. Konačno, razlike između evropskih zemalja su značajne u smislu dostupnosti tehnologija, nacionalnih vodiča, kliničke prakse, sistema zdravstvene zaštite i osiguranja. Tako, ove preporuke mogu imati različitu primenu u lokalnim uslovima.

Mere predostrožnosti/Kontraindikacije

MRI sistem je relativno uska cev u kojoj žena leži u poziciji pronacije tokom pregleda dojke koji traje 15-30 minuta. Pacijentkinje sa teškom klaustrofobijom nisu sposobne da izdrže pregled ukoliko ne pristanu da budu farmakološki/psihološki pripremljene ili sedirane (11). Obzirom na upotrebu magnetnog polja i radiofrekventnih talasa, prisustvo MRI nekompatibilnih feromagnentih klipseva za aneurizme ili metalnih špenova u očima su apsolutne kontraindikacije za snimanje. U slučajevima sumnje, rentgenski pregled orbite je potreban da bi se eliminisala sumnja na prisustvo špenova u očima. Takođe, MRI pregled je kontraindikovan kod pacijenata sa implantiranim elektronskim uređajima kao što su pejsmejkeri, kardio-defibrilatori i neurostimulatori.

Žena treba da obavesti radiologa ili radiološkog tehničara ako ima tetovaže ili trajnu šminku, koji mogu sadržati partikle gvožđa, i posebno kada su lučnog izgleda (kao antena) mogu se zagrejati i izazvati opekotine lokalno. Ekspanderi za tkiva (na pr. za rekonstrukciju dojki) mogu biti MR-inkompatibilni. Žene sa intravaskularnim stentovima i metalnim šrafovima ili pločicama za osteosintezu mogu se snimati na magnetu 6 nedelja nakon implantacije. Lista inkompatibilnih uređaja i kontraindikacija za MRI može se naći na internetu (12).

Kao što je već navedeno, MRI dojke bez KS ne može dati odgovor na kliničko pitamje (3, 5-7), osim kod evaluacije integriteta implantata, gde upotreba kontrasta nije neophodna. Žene sa predispozicijama za alergijsku reakciju ili ranijim alergijskim reakcijama na KS imaju veću opasnost od razvijanja alergijske reakcije na gadolinijumski kontrast. Štaviše, kod žena sa lošom bubrežnom funkcijom (procenjena glomerularna filtracija ispod 30ml/min x 1.73m2), injekcija kontrasta nosi realan ali veoma nizak rizik od retkog oboljenja koje se naziva sistemska nefrogena fibroza (13); KS MRI je takođe kontraindikovana kod trudnih žena, ali ov treba razmotriti za svaki individualni slučaj (14).

Beleška A. Ako mislite da ste klaustrofobični, možete otići u MR centar i zatražiti da vidite MR skener da biste dobili praktične informacije. Ako ste ozbiljno klaustrofobični, razgovarajte sa svojim izabranim lekarom, radiologom i osobljem institucije gde ćete raditi MRI. Ovo se mora razmotriti i rešiti pre započinjanja snimanja. Korišćenje sedativa može biti indikovano.

Beleška B. Ako imate implantiran uređaj kao što je pejsmejker/defibrilator, metalni implant ili ekspander za dojku, razgovarajte sa izabranim lekarom, obzirom da ovo može značiti da Vam MRI uređaj može nauditi i/ili oštetiti taj uređaj. U slučajevima sumnje na kontraindikaciju, informišire radiologa ili osoblje o tome. Ovo se mora razmotriti pre snimanja. Ako ova informacija ne bude dostupna ranije, informišite osoblje neposredno pre snimanja.

Beleška C. Ako imate važnu alergijsku predispoziciju (na pr. bronhijalnu astmu) ili ste imali alergijske reakcije na lekove i KS ranije, razgovarajte sa svojim lekarom. U slučajevima ozbiljnih alergijskih reakcija, ravnoteža između potencijalnih prednosti MRI i rizika od alergijskih reakcija mora da se odredi. Ako MRI mora da se izvede, moraju se preduzeti mere predostrožnosti, uključujući i davanje kortikosteroida i antihistaminika pre snimanja. U svakom slučaju, konsultujte svog radiologa pre zakazivanja pregleda. Preporučujemo da se osoblje MR centra obavesti o ovome i to pre snimanja.

Beleška D. Da bi se izbegao rizik od MRI u slučajevima bubrežne insuficijencije, različite regulacije su usvojene od strane evropskih zemalja. Vaša renalna funkcija se može proveriti jednostavnim testom iz krvi (treba ga izvesti ne duže od 30 dana pre snimanja) koji određuje nivoe kreatinina i glomerularne filtracije. U svakom slučaju, potrebno je izvestiti izabranog lekara i radiologa ako ste imali oboljenje bešike ili bubrega, diabetes melitus, kardijalno ili vaskularno oboljenje, multipli mijelom, Valdenstromovu bolest ili uzimate diuretike ili nesteroidne antiinflamatorne lekove (ibuprofen/naproksen).

Zakazivanje/predostrožnosti

Najbolje vreme za izvođenje najmanje bolne mamografije je od 7-12 dana od početka ženine poslednje menstruacije. Nije potrebno posebno zakazivanje u odnosu na menstrualni ciklus nakon menopauze, što znači da većina mamografskih pregleda u kontekstu populacionih skrining programa može da se zakazuje bez vremenskog limita. Ako je žena trudna, treba uraditi ultrazvuk kao prvi pregled.

Beleška B. Treba da ponesete svoje snimke i izveštaje sa prethodnih mamografskih pregleda (i drugih skorijih pregleda dojki) i dajte ih radiološkom tehničaru ili radiologu pre procedure. Ovo može biti od izuzetnog značaja za interpretaciju snimaka obzirom da se neki karcinomi dijagnostikuju samo na osnovu promena koje se javljaju u odnosu na prethodni pregled.

Zakazivanje

Kod premenopauznih žena, kontrastni MRI je najbolje izvesti između 7-14 dana menstrualnog ciklusa, kada je pozadinsko pojačanje normalnog fibroglandularnog tkiva dojke nisko pa se abnormalnosti bolje uočavaju i manje su česti lažno pozitivni nalazi (15-19). Tokom preostalih dana menstrualnog ciklusa, lezije mogu biti maskirane od strane pojačanog fibroglandularnog tkiva, koje potencijalno snižava dijagnostičku vrednost pregleda. Ako je neophodno, MRI dojke se može načiniti i u trećoj nedelji menstrualnog ciklusa, ali treba uzeti u obzir da će rezultat možda biti suboptimalan. Korišćenje oralnih kontraceptiva ne čini kontraindikaciju za kontrastni MRI, ali treba razmotriti gore navedena pravila. Žene sa iregularnim menstrualnim ciklusom ( u perimenopauzi) mogu uraditi test krvi na serumski progesteron da bi se odredio optimalni tajming za MRI dojke, posebno ako su raniji pregledi bili nedijagnostički zbog posteriornog pojačanja (20).

Premenopauzne žene koje trebaju samo evaluaciju integriteta implantata, mogu uraditi nekontrastni MRI u bilo kom momentu. Sve postmenopauzalne žene mogu načiniti MRI sa kontrastom u bilo kom momentu. Zapravo, posmenopauzalna hormonska supstituciona terapija ima zanemarljiv uticaj na parenhimska posteriorno pojačanje (21). U svakom slučaju, optimalno zakazivanje MRI ne bi trebalo značajno da odloži otpočinjanje susptitucione terapije.

Beleška E. Ako ste premenopauzalna žena i imate zakazan kontrastni MRI dojke, proverite svoj ciklus. Ako pregled nije zakazan između 7. i 14. dana nakon prvog dana menstrualnog ciklusa, kontaktirajte instituciju i pokušajte da prezakažete snimanje. Ako je kontrastni MRI zakazan iz nekog drugog razloga, porazgovarajte sa svojim radiologom: brzina je ponekad važnija od adekvatnog tajminga. Budite svesni da MRI zakazan van idealne faze ciklusa može dati i lažno pozivne (nalazi suspektni na malignitet koji su do kraja benigni) i lažno negativne rezultate (naizgled normalan ili benigan nalaz gde zapravo postoji karcinom). Zakazivanje vezano za ciklus nije neophodno za procenu implantata u dojkama i nije planirana aplikacija kontrasta.

Beleška F. Ako imate iregularne cikluse ( u perimenopauzalnoj fazi) ili ste imali histerektomiju pre 50-e godine života, konsultujte svog radiologa da utvrdite potrebu za određivanjem serumskog progesterona u cilju zakazivanja optimalnog termina za MRI.

Tehnika/Procedura

MRI dojke se izvodi na skenerima jačine 1.5 ili 3Tesla (1.5 Tesla = 15.000 Gausa).

Radiološki tehničar ili sestra će Vam pružiti jasne instrukcije i objasniti proceduru snimanja. Nakon eventualnog razgovora sa nadležnim radiologom i popunjavanja upitnika, ako je potrebna injekcija kontrasta, žena treba da potpiše informisani pristanak. Nakon toga, daje se kontrast, kroz malu plastičnu kanilu plasiranu u kubitalnu venu jedne ruke, punkcijom koje je jednaka onoj pri uzimanju uzorka krvi. Tokom pregleda, kontrast će biti iniciran, praćeno injekcijom fiziološkog rastvora putem automatskog injektora. Kanila će biti odstranjena nakon izvođenja procedure i mesto punkcije će biti komprimovano jedno kratko vreme da bise zaustavilo krvarenje.

Žena treba da bude potpuno mirna tokom celog trajanja pregleda obzirom da pomeranje izaziva većinu artefakata, koji značajno narušavaju kvalitet snimaka i otežavaju interpretaciju ponekad do granice dijagnostičkog kvaliteta. Toplota i osećaj mravinjanja se nekad mogu doživeti tokom prolaska kontrasta kroz venu. Ovo može biti i ekstenzivnije, kroz celo telo. Može se osetiti metalni ukus u ustima. Prolazna glavobolja i mučnina se retko javljaju.

Procedura se izvodi bez odeće u regiji gornjeg dela tela i skinutim grudnjakom. Sva odeća koja ima metal, nakit i druga strana tela se mora skinuti. Neki centri zahtevaju gotovo kompletno skidanje odeće i daju jednokratna odela. Neophodni su kalemi za dojku. Žene se pozicioniraju u poziciju pronacije sa svakom dojkom u pojedinačnom otvoru kalema. Tehničar ili sestra pozicioniraju dojku pazeći da se ne desi preklapanje tkiva na ivicama kalema. U nekim centrima, blaga kompresija dojki se koristi za redukciju artefakata od pomeranja. Gumeni čepovi za uši ili slušalice se daju da bi se smanjila buka od skenera tokom snimanja. Radiolozi i tehničari mogu da komuniciraju sa pacijntkinjom tokom pregleda. Daje se pumpica sa alarmom; kada je žena stisne, pregled se odmah prekida i žena se vadi iz aparata. Tako da žena može biti sigurna da će joj biti pružena pomoć u momentu kada joj bude potrebna.

Kada je žena optimalno pozicionirana, sto i pacijent se pomeraju u kućište magneta, tako da su dojke u centru cevi: magnetno polje je tu najhomogenije i omogućava dobijanje optimalnog kvaliteta snimaka. Procedura je glasna, iako čepovi za uši/ slušalice maskiraju osećaj buke. Tokom pregleda, osoblje ne bi trebalo da priča sa ženom, obzirom da priča uslovljava pokrete i treba razgovorati samo kada je to zaista neophodno. Sekvence proizvode različite zvuke, i različiti nivo buke, najizraženije tokom kontrastnih (kontinuirani zvuk) i difuzionih sekvenci (visok, pišteći zvuk). Kada se procenjuje integritet implantata, koriste se posebne sekvence različitog nivoa buke.

Kada je pregled završen, sto i žena se izvlače iz magneta, i sto se spušta. Žena se uspravlja da bi se skinuo venski prilaz. Procedura uobičajeno traje 15-30minuta, osim ako se koriste dodatne sekvence. Radiolog može odložiti prekidanje venskog puta za 10-15 minuta pre nego što pacijentkinja ode iz centra (vidi dole).

Beleška G. Tokom pregleda, od krucijalnog značaja je da budete mirni. Kada skener snima („sekvenca“), čujete relativno glasan zvuk, koji je donekle snižen čepovima za uši/ slušalicama. Možete pomisliti da pomeranje tokom različitih sekvenci ne umanjuje kvalitet snimaka. Međutim, kako se snimci dobijeni tokom pregleda oduzimaju jedan od drugog, treba izbeći i pomeranje između različitih sekvenci.

Nakon procedure

Kada je procedura završena, žena se oblači. Ako se daje kontrast, od pacijentkinja koje su završile proceduru oko 10-15 minuta ostanu u centru za snimanje, zbog opasnosti od odložene reakcije na kontrast. Pre očitavanja snimaka, koristi se koregistracija snimaka pomoću specijalnog softvera; evaluacija snimaka uz pregled prethodnih snimaka i kliničkih nalaza, zahteva određeno vreme. Izveštaj se obično izdaje unutar nekoliko dana, ali u određenim slučajevima zahteva više vremena. U slučajevima artefakata i jakog posteriornog pojačanja kod žena koje nisu pregledane u optimalnom terminu menstrualnog ciklusa ili imaju neočekivane hormonske uticaje, požda će biti potrebno ponavljanje pregleda. U zavisnosti od nalaza i indikacije za MRI, dodatna ispitivanja mogu biti potrebna.

Izveštaj sa MRI pregleda i BI-RADS kategorije

Evaluaciju snimaka sa MR pregleda treba da vrši radiolog koji se bavi dojkom. Izveštaj treba da sadrži indikaciju za snimanje, relevantnu kliničku informaciju, tip i dozu aplikovanog kontrasta. U premenopauzanih žena, dan i nedelja ciklusa treba da stoje u izveštaju. Tehnika snimanja takođe treba da bude ukratko opisana.

U izveštaju treba da stoji denzitet tkiva dojke, količina postkontrastnog pojačanja tkiva i uobičajeno strukturisan opis relevantnih abnormalnosti, uključujući one u aksili ili incidentalne nalaze u tom delu grudnog koša i abdomena, ako se vide. Strana i lokalizacija lezija u dojci treba da budu naznačene. Evaluacija limfnih čvorova nije specifični cilj MRI dojke ali se može desiti da pregled prikaže metastaze u nodusima.

Svaki izveštaj treba da se završi zaključkom, najčešće udruženim sa dijagnostičkom kategorijom i preporukama. U mnogim evropskim zemljama, koriste se strukturisani izveštaj i klasifikacioni sistem. Najčešće se koristi Breast Imaging Reporting and Data System (BI-RADS) razvijen od strane Američkog koledža za radiologiju (22), koji se može koristiti i za visoko-rezolutivne sisteme od 3T (23).

    Konkluzivne BI-RADS dijagnostičke kategorije se koriste na sledeći način:
  • 0 – nekompletni nalaz, potrebna je evaluacija na dodatnim metodama
  • 1 – negativan nalaz, bez abnormalnosti
  • 2 – benigni nalaz
  • 3 – verovatno benigni nalaz (preporučuje se kratkoročno praćenje unutar 6 meseci; iglena biopsija se može izvesti u pojedinačnim slučajevima, kod pacijenata sa visokim rizikom i na soostveni zahtev)
  • 4 – suspektno maligni nalaz (preporučuje se iglena biopsija)
  • 5 – visoko suspektno maligni nalaz (preporučuje se iglena biopsija)
  • 6 – histološki dokazan karcinom (tipično rezervisno za MRI pregled koji se radi za stejdžing ili u slučajevima neodjuvantne hemioterapije).

Preporuke za iglenu biopsiju za BI-RADS 4-5 kategorije su opšte pravilo za izolovane novodijagnostikovane promene. Ne mogu se izvesti u slučajevima kada su lezije lokalizovane pored lezije za koju se zna da je karcinom. Oko 60% promena koje su inicijalno detektovane na MRI pregledu se identifikuju na second-look ultrazvučnom pregledu (24), iako je ovaj procenat varijabilan u različitim studijama. Definicija second-look dolazi od toga da se često dešava da se na first-look (prvoizvedenom) ultrazvučnom pregledu lezija previdi, a na second-look (ponovljenom) pregledu se ipak uoči, kada radiolog zna gde da traži leziju. U tom slučaju, iglena biopsija se izvodi pod kontrolom ultrazvuka, jer je to metoda koja je brza, manje invazivna i jefitnija nego biopsija vođena MR pregledom (25). Kada se lezija ne vidi pod ultrazvukom a indikacija za biopsiju ostaje, indikovana je MR-vođena biopsija. Procedura traje duže nego snimanje na MR, specijalna je, zahteva posebnu opremu za navođenje i ciljanje kao i trenirano osoblje. U nekim zemljama neophodno je da lekari dobiju posebne sertifikate (relativno nova i skupa procedura).

Međutim, u slučaju da se MR-vođena biopsija ne može izvesti (nije dostupna oprema; mesto lezije nije dostupno, kao kod onih lezija koje su blizu torakalnog zida), biopsija pod kontrolom kompjuterizovane tomografije ili MR-vođena preoperativna lokalizacija je opcija.

Beleška H. Kada je iglena biopsija indikovana za nalaz viđen na MR, ovo ne znači nužno da imate karcinom. Oko 50-70% MR nalaza koji zahtevaju biopsiju su benigni (26). Ciljani ultrazvuk, reevaluacija na mamografiji, ciljani mamografski snimci, snimci na tomosintezi mogu biti korisni, pri tom daju opciju izvođenja biopsije pod kontrolom ultrazvuka ili mamografije. Tako, sumnjiva promena (BI-RADS 4 ili 5) detektovana na MR treba da bude bioptirana u skoro svakom slučaju. Definicija benigne prirode lezije koja je sumnjiva na MR pregledu samo putem drugih dijagnostičkih modaliteta a bez biopsije je moguća samo u vrlo malom broju slučajeva.

Beleška I. U slučaju MR BI-RADS 4-5 lezije, čak i kada su ciljani ultrazvučni i mamografski pregled negativni, ne može se isključiti karcinom; potrebna je MR-vođena biopsija. Ne mogu svi centri da izvedu MR dojke i MR-vođenu biopsiju promene. Međutim, Vaš radiolog će Vas uputiti u centar gde se ovakva procedura može izvesti. U drugom slučaju, pokušaće se biopsaij pod kontrolom kompjuterizovane tomografije ili MR-vođena preoperativna lokalizacija. I-RADS 3 nalazi daju specijalnu dijagnostičku kategoriju (27) sa šansom maligniteta ispod 2% (28). Međutim, realna šansa da MR-detektovane BI-RADS 3 lezije budu maligne je često viša, posebno u žena sa visokim rizikom (29). Za BI-RADS 3 leziju, preporučuje se kratkoročno praćenje umesto biopsije obzirom na nisku verovatnoću maligniteta i zbog očekivane identične efikasnosti terapije u slučaju odlaganja dijagnoze. Ovo implicira ponavljanje MR pregleda unutar 6 meseci i potencijalno ponavljanje MR nakon godinu i 2 godine nakon inicijalne detekcije. Kada na ponovljenom MR pregledu, lezija nestane, smanji se ili ostane nepromenjene veličine, odnosno ne pokazuje novi znak maligniteta, može se degradirati na BI-RADS 2 kategoriju (benigni malaz) bez biopsije. Međutim, u nekim slučajevima, uglavnom kada pacijentkinja zahteva završavanje dijagnostičkog postupka, iglena biopsija se može izvesti i za BI-RADS 3 leziju.

Beleška J. U slučaju BI-RADS 3 nalaza, možete razgovarati sa svojim radiologom i izabranim lekarom da li ćete pratiti leziju na MR pregledu za 6 meseci ili odmah izvesti iglenu biopsiju. Pažnju treba obratiti na žene sa visokim rizikom: kod ovih žena BI-RADS 3 lezije imaju veću mogućnost da budu maligne i biopsija se češće izvodi.

Senzitivnost MRI dojke

Ukupna senzitivnost MRI dojke za karcinom dojke je oko 90%, što implicira da oko 10% karcinoma može biti previđeno. Previđeni karcinomi su ili vrlo sitni ili nemaju dovoljno postkontrastno pojačanje. Senzitivnost za duktalni karcinom in situ (DCIS), neinvazivnu leziju, mogući prekursor invazivnog karcinoma koji se tretira slično kao i karcinom, je varijabilna; neki, posebno niskog histološkog gradusa (G1) mogu biti previđeni (30-32). Ponekad, i invazivni karcinomi mogu biti okultni na MRI. DCIS se može prikazati na mamogramima kao nakupina mikrokalcifikacija, čak i kada je (u pojedinačnim slučajevima) MRI negativan. Ovo implicira da nalaz na kliničkom pregledu, mamografiji ili ultrazvuku, iako je verovatno benigan, odnosno BI-RADS3, mora biti revidiran u smislu negativnog MRI (33). Uopšteno, ako je iglena biopsija pravilno indikovana, negativan MRI nalaz je ne može zameniti. Treba pomenuti da senzitivnost zavisi od tehničkih mogućnosti, kliničkih indikacija i iskustva čitača.

Beleška K. Ako je indikovana iglena biopsija lezije u dojci na osnovu mamografskih/ ultrazvučnih nalaza, treba da Vam se načini ta biopsija da bi se isključio karcinom. Iako je visoko senziztivan, MRI dojke nije savršena metoda i ne sme se koristiti kao alternativa za biopsiju. Iglene biopsije se izvode da bi se isključilo prisustvo karcinoma; naravno, iako je biopsija preporučena, ona ne znači nužno da imate karcinom.

Uloga MRI dojke u skriningu

Obzirom na svoju visoku senzitivnost, MRI dojke je odlična metoda za skrining. U kohortama žena sa porodičnom opterećenošću, ili kod žena koje su nosioci BRCA1, BRCA2 ili drugih retkih genskih mutacija, pokazana superiorna senzitivnost MRI dojke u odnosu na druge tehnike pregleda dojke (7, 34-39). Međutim, MRI ima veoma visoku senzitivnost za benigna oboljenja dojke. To vodi u dodatnu obradu, uključujući ponovljene MRI preglede, ciljani ultrazvučni pregled, i biopsiju, kao što je gore navedeno. Dodatno opterećenje kod MRI skrininga je veće kod žena sa a priori nižim stepenom rizika od karcinoma dojke. Štaviše, MRI je relativno skup pregled, pa potreba za dodatnim pregledima znači joše veće uvećanje troskova. Posledično, odnos cene i koristi MRI skrininga dovodi u pitanje ovaj pregled kod žena bez povećanog rizika (40). Treba spomenuti da je opravdanost skrininga sa MRI različita u različitim zemljama.

Dokazi o dodatnoj značajnoj vrednosti MRI u skriningu postoje kod žena sa BRCA1, BRCA2 i drugim retkim genskim mutacijama (7, 34-39), za deo žena koje imaju povećan rizik obzirom na svoju porodičnu anamnezu, i za one pacijentkinje kojima je zračen grudni koš pre 30-e godine života (41-43). Skorašnja individualna meta-analiza je pokazala da za nosioce BRCA mutacije, doprinos u senzitivnosti postaje značajan posle 50-e godine života (44). Vodiči u Evropi i Sjedinjenim Državama značajno se razlikuju u nivoima rizika koji zahtevaju skrining sa MRI i godinama života u kojima treba ovaj skrining započeti i završiti.

Beleška L. Ako imate više slučajeva karcinoma dojke i/ili jajnika u porodici, razgovarajte o mogućnosti skrininga dojke pomoću MRI sa svojim izabranim lekarom ili radiologom. Postoje sistemi procene rizika koji su dostupni za svaki individalni slučja. Izabrani lekar ili radiolog mogu odlučiti da Vas pošalju u specijalizovani centar radi procene rizika. Rezultati se zatim mogu uklopiti u Vaš lokalni/ nacionalni vodič, koji se razlikuje među zemljama.

Beleška M. Ako ste primili radioterapiju u regiji grudnog koša, razgovarajte o potrebi za MRI i mamografijom kao skriningom dojke sa svojim izabranim lekarom, radiologom ili radijacionim onkologom.

MRI dojke u stejdžingu karcinoma dojke

Većina karcinoma dojke se detektuju zahvaljujući simptomima ili skrining mamografiji. Standardni način evaluacije suspektnih lezija jeste takozvana trostruka procena: mamografija, ultrazvuk i iglena biopsija pod kontrolom imidžing metode. MRI još nije uključen u inicijalnu detekciju karcinoma izuzev u onih žena, obično sa povećanim rizikom, koje podležu skriningu sa MRI. Kada se detektuje karcinom dojke, MRI se može izvesti da bi se procenila ekstenzivnost promene, našle satelitske lezije ili tražio dodatni karcinom u zahvaćenoj ili kontralateralnoj dojci. MRI je mnogo bolji za procenu tumorske ekstenzije u odnosu i na mamografiju i na ultrazvuk, iako se precenjivanje ili potcenjivanje ekstenzivnosti lezije dešava u do oko 15% pacijenata. Iako bolja dokumentacija veličine i ekstenzivnosti lezije vodi u bolje pripremljen hirurški zahvat, sa niskom stopom reintervencija i pozitivnih resekcionih margina, randomizovane studije koje su procenjivale hirurški ishod preoperativnog MRI su pokazale različite rezultate (45-48). Kod pacijentkinja sa invazivnim lobularnim karcinomom, specifični difuzni tip rasta tumora je značajno potcenjen od strane mamografije i ultrazvuka, te je uočena reduckija potrebe za reoperacijom u 18-11% slučajeva (49) iako ovo nije bilo statističko značajno u meta-analizi (50). Druge indikacije predstavljaju diskrepancu u veličini tumora na različitim metodama (uključujući i klinički pregled), što može menjati strategiju lečenja, karcinom dojke nađen kod žene sa visokim rizikom i indikacija za poštednu iradijaciju dojke (7, 51).

Preoperativni MRI takođe detektuje mnogo dodatnih lezija koje pojačavaju postkontrastno, a ne uoče se na mamografiji i ultrazvučnom pregledu. Oko 50% ovih promena su karcinomi (do oko 75% kod dojke gde već postoji poznat malignitet), što indikuje patološku verifikaciju, posebno kada su te lezije udaljene od već dijagnostikovanog karcinoma. Kada se uoči dodatni fokus, ovo logično vodi u ekstenzivniju hiruršku proceduru. Međutim, ovo se mora razmatrati sa oprezom. Treba shvatiti da je poštedna hirurgija karcinoma dojke u preko 40% pacijentkinja pre namenjena redukovanju oboljenja nego kompletnom izlečenju (52). Ova informacija se mora prezentovati pacijentkinji: terapija je uglavnom kompletirana iradijacijom, hemioterapijom i/ili hormoskom terapijom. Posledično, dodatni fokusi detektovani na MRI dojke mogu biti efikasno tretirani ovim pristupima. Proširenje hirurškog pristupa indikovano MRI pregledom može iz ovog razloga biti nepotrebno. Do danas, ne postoji dovoljno dokaza o produženom ukupnom ili preživljavanju bez relapsa sa preopertivnim MRI pregledom. U svakom slučaju, moguć boljitak za pacijentkinju od preoperativnog MRI pregleda takođe zavisi od iskustva radiologa koji daje izveštaj, tačnosti mapiranja dodatne tumorske ekstenzije putem MRI, sposobnosti nadležnog hirurga da razume rezultate ove tehnike imidžinga i preklapanja hirurgije i radiologije.

Dodatno, MRI detektuje nesuspektni karcinom u kontralateralnoj dojci u oko 3% žena sa unilateralnim karicnomom evidentnim na konvencionalnom imidžingu (53), iako su prijavljivane i više stope kontralateralnih (inače nedetektovanih) karcinoma (54). Obzirom da se standarno druga dojke na tretira iradijacionom terapijom, detekcija karcinoma u kontralateralnoj dojci može biti značajnija od detekcije dodatnih fokusa u ipsilateralnoj dojci. Iako u većini slučajeva konačna prognoza najviše zavisi od veličine i gradusa najvećeg tumora, rana detekcija drugih karcinoma je povezana sa malim porastom preživljavanja, posebno u pacijentkinja mlađih od 50. godina (55, 56).

Beleška N. U slučaju novodijagnostikovanog karcinoma dojke, preoperativni MRI pregled je mogućnost za poboljšanje terapije već dijagnostikovanog karcinoma kao i za detekciju karcinoma u kontralateralnoj dojci. Ovo se mora posmatrati u ravnoteži sa rizikom od proširene a nepotrebne hirurške procedure (na pr. mastektomija umesto lumpektomije) kao direktne posledice MRI pregleda. Vaš radiolog i hirurg mogu sa Vama razgovarati o potencijalnim koristima i nedostacima preoperativnog MRI pregleda u Vašem konkretnom slučaju.

MRI dojke kod pacijentkinja sa implantatima

MRI pregled je najsenzitivnija tehnika za detekciju rupture implantata u dojkama kada se primenjuje adekvatan protokol (57) Ovaj protokol uključuje specijalizovane sekvence bez administracije KS.

Uobičajena reakcija na augmentaciju dojki je formiranje fibrozne kapsule oko implantata. Ova kapsula obično drži silikon na mestu i nakon rupture implantata. Zapravo, oko 50% implantata procuri 10 godina nakon ugradnje (58), obično bez bilo kakvih simptoma. Tako, skrining rupture implanta nije potreban (7). U simptomatskih pacijentkinja, na primer, kod onih sa ekstrakapsularnom rupturom (sa silikonom izvan fibrozne kapsule) curenje i širenje silikona u dojci se može vrlo jasno prikazati pomoću MRI. MRI može da potvrdi ili isključi rupturu i kad su mamografija i ultrazvuk inkonkluzivni. Ovo može olakšati odluku hirurga da se načini revizija i/ili da se promeni implantat.

Prisustvo implantata ne remeti senzitivnost MRI pregleda za detekciju karcinoma dojke: druge indikacije za aplikaciju kontrasta u pregledu dojke stoje i u slučaju postojanja implantata.

Beleška O. U odsustvu simptoma, implanti u dojkama ne moraju redovno da se pregledaju putem MRI pregleda. Međutim, u slučajevima suspektne rupture, MRI je najbolja tehnika za detekciju eventualnog curenja.

Beleška P. Implantati u dojkama ne remete senzitivnost kontrastnog MRI pregleda za detekciju novonastalog ili rekurentnog karcinoma dojke.

Beleška Q. Ukoliko imate implantate u dojkama a planiran je MRI pregled, podsetite se da ponesete sa sobom detaljne informacije i modelu/tipu implantata koje imate. Ako ne raspolažete ovim informacijama, zamolite hirurga da Vam da te informacije.

Evaluacija efekata neoadjuvantne hemioterapije

U slučajevima uznapredovalog karcinoma dojke, mnogi centri usvajaju protokole sa redukcijom mase neodajuvantnom hemioterapijom pre hirurškog zahvata. U ovim slučajevima, MRI se preporučuje ili za ranu predikciju odgovora na hemioterapiju (59) ili za preoperativnu evaluaciju (60, 61). Bazični MRI pregled treba izvesti pre neoadjuventne hemioterapije obzirom da se snimci sa MRI ne mogu komparirati sa inicijalnom mamografijom ili ultrazvukom. I za ranu predikciju odgovora i za preoperativnu evaluaciju, MRI se čini najboljom metodom u poređenju sa kliničkim pregledom, mamografijom ili ultrazvučnim pregledom. Međutim, žene treba da budu svesne da ako se MRI koristi za usmeravanje hirurškog zahvata po završetku hemioterapije, deo pacijentkinja (10-20%) može imati klinički značajnu precenjenu ili potcenjenu veličinu rezidualnog karcinoma (7).

Okultni primarni karcinom dojke

Nakon inicijalne detekcije metastaza, može se posumnjati na karcinom dojke, posebno kada se zahvaćeni aksilarni limfatici. Međutim, u malom procentu pacijentkinja, gde iglena biopsija limfnog čvora pokaže poreklo metastaze iz dojke, mamografija i ultrazvuk budu negativni. Ovo senaziva okultnim primarnim karcinomom dojke, koje se javlja u oko 1% karcinoma dojke. U ovakvom kliničkom setingu, MRI može identifikovati primarni karcinom dojke u oko dve trećine slučajeva, i omogućiti izvođenje poštedne hirurgije dojke (6, 7, 62). Ako je MRI dojke negativnan, imedijatna hirurgija nije opcija. U slučajevima aksilarnih metastaza, pacijentkinje se obično leče radioterapijom ipsilateralne dojke. Praćenje putem MRI može biti dalja preporuka (7).

Zahvalnica

Autori se zahvaljuju Europa Donna- Evropskoj koaliciji za karcinom dojke za revidiranje teksta da bi se osigurala razumljivost za žene koje idu na MRI pregled dojke. Naučni garant ove publikacije je Frančesko Sardaneli. Autori ovog članka nemaju konflikt interesa sa kompanijama, čiji proizvodi ili usluge mogu biti povezani sa temom članka. Autori izjavljuju da za ovaj članak nisu primili novčana sredstva. Dozvola Etičkog komiteta nije bila potrebna obzirom da je publikacija pregledni članak.

Reference
  • Heywang SH, Hahn D, Schmidt H et al (1986) MR imaging of the breast using gadolinium-DTPA. J Comput Assist Tomogr 10:199–204
  • KaiserWA, Zeitler E (1989)MR imaging of the breast: fast imaging sequences with and without Gd-DTPA. Preliminary observations.Radiology 170:681–686
  • Kuhl C (2007) The current status of breast MR imaging. Part I. Choice of technique, image interpretation, diagnostic accuracy, and transfer to clinical practice. Radiology 244:356–378
  • Turnbull LW (2009) Dynamic contrast-enhanced MRI in the diagnosis and management of breast cancer. NMR Biomed 22:28–39
  • Kuhl CK (2007) Current status of breast MR imaging. Part 2. Clinical applications. Radiology 244:672–691
  • Mann RM, Kuhl CK, Kinkel K, Boetes C (2008) Breast MRI: guidelines from the European Society of Breast Imaging. Eur Radiol 18:1307–1318
  • Sardanelli F, Boetes C, Borisch B et al (2010) Magnetic resonance imaging of the breast: recommendations from the EUSOMAworking group. Eur J Cancer 46:1296–1316
  • Scheurlen K, Schnitzer A, Krammer J, et al (2014) Value of galactography for the diagnostic work-up of pathological nipple discharge in multimodal breast diagnostics : Part 2: a systematic review of the literature. Radiologe 54:160–166
  • Londero V, Zuiani C, Linda A et al (2012) High-risk breast lesions at imaging-guided needle biopsy: usefulness of MRI for treatment decision. AJR Am J Roentgenol 199:W240–W250
  • Sardanelli F, Helbich T, for the European Society of Breast Imaging (EUSOBI) (2012) Mammography: EUSOBI recommendations for women’s information. Insights Imaging 3:7–10
  • Eshed I, Althoff CE, Hamm B, Hermann KG (2007) Claustrophobia and premature termination of magnetic resonance imaging examinations. J Magn Reson Imaging 26:401–404
  • Institute for magnetic resonance safety, education, and research. At: http://www.mrisafety.com/. Accessed on 22 Aug 2014
  • Thomsen HS, Morcos SK, Almen T et al (2013) Nephrogenic systemic fibrosis and gadolinium-based contrastmedia: updated ESUR Contrast Medium Safety Committee guidelines. Eur Radiol 23: 307–318
  • Cova MA, Stacul F, Quaranta R et al (2014) Radiological contrast media in the breastfeeding woman: a position paper of the Italian Society of Radiology (SIRM), the Italian Society of Paediatrics (SIP), the Italian Society of Neonatology (SIN) and the Task Force on Breastfeeding, Ministry of Health, Italy. Eur Radiol 24: 2012–2022
  • KuhlCK, BielingHB,Gieseke J et al (1997)Healthy premenopausal breast parenchyma in dynamic contrast-enhanced MRimaging ofthe breast: normal contrast medium enhancement and cyclicalphase dependency. Radiology 203:137–144
  • Delille JP, Slanetz PJ, Yeh ED, Kopans DB, Garrido L (2005) Physiologic changes in breast magnetic resonance imaging during the menstrual cycle: perfusion imaging, signal enhancement, and influence of the T1 relaxation time of breast tissue. Breast J 11:236–241
  • Baltzer PA, Dietzel M, Vag T et al (2011) Clinical MR mammography: impact of hormonal status on background enhancement and diagnostic accuracy. Röfo 183:441–447
  • DeMartini WB, Liu F, Peacock S et al (2012) Background parenchymal enhancement on breast MRI: impact on diagnostic performance. AJR Am J Roentgenol 198:W373–W380
  • Kajihara M, Goto M, Hirayama Y et al (2013) Effect of the menstrual cycle on background parenchymal enhancement in breast MR imaging. Magn Reson Med Sci 12:39–45
  • Ellis RL (2009) Optimal timing of breast MRI examinations for premenopausal women who do not have a normal menstrual cycle. AJR Am J Roentgenol 193:1738–1740
  • Hegenscheid K, Schmidt CO, Seipel R et al (2012) Contrast enhancement kinetics of normal breast parenchyma in dynamic MR mammography: effects of menopausal status, oral contraceptives, and postmenopausal hormone therapy. Eur Radiol 22:2633–2640
  • American College of Radiology (ACR) Breast Imaging Reporting and Data System Atlas (BI-RADS Atlas). Reston, Va, U.S.A.: American College of Radiology; 2013. At: http://www.acr.org/Quality-Safety/Resources/BIRADS/MRI. Accessed on 21 Aug 2014
  • Pinker-Domenig K, Bogner W, Gruber S et al (2012) High resolution MRI of the breast at 3 T: which BI-RADS® descriptors are most strongly associated with the diagnosis of breast cancer? Eur Radiol 22:322–330
  • Spick C, Baltzer PA (2014) Diagnostic utility of second-Look US for breast lesions identified at MR imaging: systematic review and meta-analysis. Radiology 273:401–409
  • Heywang-Köbrunner SH, Sinnatamby R, Consensus Group et al (2009) Interdisciplinary consensus on the uses and technique of MR-guided vacuum-assisted breast biopsy (VAB): results of a European consensus meeting. Eur J Radiol 72:289–294
  • Smith H, Chetlen AL, Schetter S et al (2014) PPV(3) of suspicious breast MRI findings. Acad Radiol 21:1553–1562
  • Comstock C, Sung JS (2013) BI-RADS 3 for magnetic resonance imaging. Magn Reson Imaging Clin N 21:561–570
  • Spick C, Szolar DH, Baltzer PA et al (2014) Rate of malignancy in MRI-detected probably benign (BI-RADS 3) lesions. AJR Am J Roentgenol 202:684–689
  • Liberman L, Morris EA, Benton CL, Abramson AF, Dershaw DD (2003) Probably benign lesions at breast magnetic resonance imaging: preliminary experience in high-risk women. Cancer 98:377– 388
  • Neubauer H, Li M, Kuehne-Heid R, Schneider A, Kaiser WA (2003) High grade and non-high grade ductal carcinoma in situ on dynamic MR mammography: characteristic findings for signal increase and morphological pattern of enhancement. Br J Radiol 76:3–12
  • Kuhl CK, Schrading S, Bieling HB et al (2007) MRI for diagnosis of pure ductal carcinoma in situ: a prospective observational study.Lancet 370:485–492
  • Facius M, Renz DM, Neubauer H et al (2007) Characteristics of ductal carcinoma in situ in magnetic resonance imaging. Clin Imaging 31:394–400
  • Dorrius MD, Pijnappel RM, der Jansen-van Weide MC, Oudkerk M(2010) Breast magnetic resonance imaging as a problem-solving modality in mammographic BI-RADS 3 lesions. Cancer Imaging 10:S54–S58
  • Saslow D, Boetes C, Burke W et al (2007) American Cancer Society guidelines for breast screening with MRI as an adjunct to mammography. CA Cancer J Clin 57:75–89
  • Lord SJ, Lei W, Craft P et al (2007) A systematic review of the effectiveness of magnetic resonance imaging (MRI) as an addition to mammography and ultrasound in screening young women at high risk of breast cancer. Eur J Cancer 43:1905–1917
  • Warner E,Messersmith H, Causer P et al (2008) Systematic review: using magnetic resonance imaging to screen women at high risk for breast cancer. Ann Intern Med 148:671–679
  • Riedl CC, Ponhold L, Flory D et al (2007) Magnetic resonance imaging of the breast improves detection of invasive cancer, preinvasive cancer, and premalignant lesions during surveillance of women at high risk for breast cancer. Clin Cancer Res 13: 6144–6152
  • Kuhl C,Weigel S, Schrading S et al (2010) Prospective multicenter cohort study to refine management recommendations for women at elevated familial risk of breast cancer: the EVA trial. J Clin Oncol 28:1450–1457
  • Sardanelli F, Podo F, Santoro F et al (2011) Multicenter surveillance of women at high genetic breast cancer risk using mammography, ultrasonography, and contrast-enhanced magnetic resonance imaging (the high breast cancer risk italian 1 study): final results. Invest Radiol 46:94–105
  • Taneja C, Edelsberg J,Weycker D et al (2009) Cost-effectiveness of breast cancer screening with contrast-enhanced MRI in high-risk women. J Am Coll Radiol 6:171–179
  • Sung JS, Lee CH, Morris EA, Oeffinger KC, Dershaw DD (2011) Screening breast MR imaging in women with a history of chest irradiation. Radiology 259:65–71
  • Ng AK, Garber JE, Diller LR et al (2013) Prospective study of the efficacy of breast magnetic resonance imaging and mammographic screening in survivors of Hodgkin lymphoma. J Clin Oncol 31:2282–2288
  • TieuMT, Cigsar C,Ahmed S (2014) Breast cancer detection among young survivor of pediatric Hodgkin lymphoma with screening magnetic resonance imaging. Cancer 120:2507–2513
  • Phi XA, Houssami N, Obdeijn IM et al (2015)Magnetic resonance imaging improves breast screening Sensitivity in BRCA Mutation Carriers Age ≥ 50 Years: Evidence From an Individual Patient Data Meta-Analysis. J Clin Oncol 33:349–356
  • Turnbull L, Brown S, Harvey I et al (2010) Comparative effectiveness of MRI in breast cancer (COMICE) trial: a randomised controlled trial. Lancet 375:563–571
  • Peters NH, van Esser S, van den Bosch MA et al (2011) Preoperative MRI and surgical management in patients with nonpalpable breast cancer: the MONET - randomised controlled trial. Eur J Cancer 47:879–886
  • Sakakibara M, Nagashima T, Sangai T et al (2008) Breastconserving surgery using projection and reproduction techniques of surgical-position breastMRI in patients with ductal carcinoma in situ of the breast. J Am Coll Surg 207:62–68
  • Gonzalez V, Sandelin K, Karlsson A et al (2014) Preoperative MRI of the breast (POMB) influences primary treatment in breast cancer: a prospective, randomized, multicenter study. World J Surg 38:1685–1693
  • Mann RM, Loo CE,Wobbes T et al (2010) The impact of preoperative breast MRI on the re-excision rate in invasive lobular carcinoma of the breast. Breast Cancer Res Treat 119:415–422
  • Houssami N, Turner R, Morrow M (2013) Preoperative magnetic resonance imaging in breast cancer: meta-analysis of surgical outcomes.Ann Surg 257:249–255
  • Di Leo G, Trimboli RM, Benedek A et al (2015) Magnetic resonance imaging for selecting patients for partial breast irradiation: a systematic review and meta-analysis. Radiology.doi:10.1148/radiol.2015142508
  • Holland R, Veling SH, Mravunac M, Hendriks JH (1985) Histologic multifocality of Tis, T1-2 breast carcinomas. Implications for clinical trials of breast-conserving surgery. Cancer 56:979–990
  • Plana MN, Carreira C, Muriel A et al (2012) Magnetic resonance imaging in the preoperative assessment of patients with primary breast cancer: systematic review of diagnostic accuracy and metaanalysis. Eur Radiol 22:26–38
  • Pediconi F, Catalano C, Roselli A et al (2007) Contrast-enhanced MR mammography for evaluation of the contralateral breast in patients with diagnosed unilateral breast cancer or high-risk lesions. Radiology 243:670–680
  • Hartman M, Czene K, Reilly M et al (2007) Incidence and prognosis of synchronous and metachronous bilateral breast cancer. J Clin Oncol 25:4210–4216
  • Robertson C, Arcot Ragupathy SK, Boachie C et al (2011) The clinical effectiveness and cost-effectiveness of different surveillance mammography regimens after the treatment for primary breast cancer: systematic reviews registry database analyses and economic evaluation. Health Technol Assess 15:v-322
  • Hold PM, Alam S, Pilbrow WJ et al (2012) How should we investigate breast implant rupture? Breast J 18:253–256
  • Brown SL, Middleton MS, Berg WA, Soo MS, Pennello G (2000) Prevalence of rupture of silicone gel breast implants revealed on MR imaging in a population of women in Birmingham, Alabama AJR Am J Roentgenol 175:1057–1064
  • Marinovich ML, Sardanelli F, Ciatto S et al (2012) Early prediction of pathologic response to neoadjuvant therapy in breast cancer: systematic review of the accuracy of MRI. Breast 21:669–677
  • Marinovich ML, Houssami N, Macaskill P et al (2013) Metaanalysis of magnetic resonance imaging in detecting residual breast cancer after neoadjuvant therapy. J Natl Cancer Inst 105:321–333
  • Marinovich ML, Macaskill P, Irwig L et al (2013) Meta-analysis of agreement between MRI and pathologic breast tumour size after neoadjuvant chemotherapy. Br J Cancer 109:1528–1536
  • Lu H, Xu YL, Zhang SP et al (2011) Breast magnetic resonance imaging in patients with occult breast carcinoma: evaluation on feasibility and correlation with histopathological findings. Chin Med J (Engl) 124:1790–1795